Mnogi od ucesnika Ateljea Az, nastave svoj rad u nekoj od srednjih, visih ili visokih skola koje se bave razlicitim vrstama umetnosti, bilo primenjene ili likovne, pa i arhitekture koja koja u sebi sazima i primenjenu i likovnu umetnost.
Odlucila sam da vam ovde predstavim neke od ovih skola i smerova u njima.
Inace, mislim da ucenici osnovnih skola, pored svih mogucnosti koje pruzaju savremene komunikacije, nisu dovoljno obavesteni o postojanju srednjih pa i visokih i visih skola ( mislim pre svega na umetnicke) u Srbiji.
Predstavljanje srednjih skola, zapocecu sa skolom u Sapcu-Skola za umetnicke zanate, inace najstarijim skolom te vrste u Srbiji.
Skola u Sapcu ima svoj sajt kojim cu se ja sluziti da bih vam je predstavila.
http://www.suz.edu.rs/data/serbian/skola_profil.html
Smerovi--- pozlatari juveliri
drvorezbari graveri
livci plasticari
preparatori stilski krojac
klesari grncari
firmopisci
JUVELIRI
Zanimanje juvelir umetničkih predmeta je smer koji se bavi dizajniranjem i pravljenjem nakita od svih vrsta materijala (zlato, srebro, bakar, mesing, plastika, keramika, drvo). Nastava se izvodi u školskoj radionici koja je prilagodjena radu učenika.
Sam proces nastave najveću pažnju posvećuje kreativnosti učenika i pokušava da od učenika stvori kompletnog realizatora od početne ideje, preko dizajna i izrade tehničkog crteža sa osnovnim podacima, do izrade nakita u materijalu.
Akcenat je stavljen na ručnu izradu nakita, uz upotrebu reznih alata, pri čemu se vodi računa da se od savremenih tehnologija i alata iskoristi mnogo toga a da se pri tome ne izgubi osnovni cilj ručne izrade. Svi modeli koji se izrade, bilo kao skica ili kao nakit, su unikatni i, prema tome, imaju veću vrednost od uobičajenog identičnog proizvoda koji se može kupiti u zlatarskim radnjama.
Uz samu izradu nakita velika pažnja se poklanja izučavanju juvelirskih materijala, kroz poseban predmet: Materijali i tehnike.
Praktičnu nastavu izvode profesori i stručni saradnici sa dugogodišnjim iskustvom u zlatarskom poslu.
Među hiljadama stvari koje nas okružuju, od kojih živimo i koje odreduju našu kulturu, kao što su uživanje, misticizam, strast i umetnički zanos, na samom vrhu je zlato. Funkciju predmeta od zlata je da nam pruži priliku za estetska uživanja. Zbog svoje žute boje zlato asocira na Sunce, na izvor života.
Istorijat zanata
Proizvodnja zlatnog nakita potiče još iz starog Egipta pa do današnjih dana. Istorija zlata je stara preko 5000 godina. Ekspanzija proizvodnje zlata je u XVIII i početkom IX veka u Americi i Južnoafrickoj Republici.
Počeci zlatarskog zanata u Srbiji dotiraju još od Srednjeg veka. Zlatari su radili na dvorovima feudalnih gospodara, a nakit koji je rađen i koji su nosila srpska vlastela merio se sa vizantijskom.
Svoje zvezdane trenutke zlatarski zanat u Srbiji je doživeo početkom XX veka izlažući svoje rukotvorine na Svetskoj izložbi 2003. godine.
U početku nakit od zlata se radio isključivo kovanjem, da bi se kasnije valjao u lim i žicu i sečenjem spajao varenjem. Današnjim tehnikama zlato se većinom obrađuje livenjem. Zlato se topi u poluge od 12,5 kg, finoće 999,9. Za nakit se koristi zlato finoće 585 promila i 750 promila finoće. To je jednako starom nazivu 14 ili 18 karata.
Postoje zemlje u kojima se proizvodi nakit od 8,9,10,12,21, 22, i 24 karata.
Da bi dobili zlato za nakit moramo ga mešati sa raznim legurama bakra, srebra, mesinga, cinka, litijuma, paladijuma itd.
Postoji pedesetak boja zlata od žute, crvene, bele, zelene itd.
Zlato se na latinskom kaže AURUM. Topi se na 1063°C, a u gasovito stanje prelazi na 2966° C.
Pored istorije zlata vekovna težnja ljudi je bila i alhemija. Težnja ljudi je bila da dobiju zlato veštackim putem nekim ličnim receptima. Ali je sve to bila obmana.
Treba reći da pored svoje lepote u obradi i nakitu, zlato nosi i prokletstvo. Legendarni Frigijski kralj Mida je tražio od boga Dioniza da mu ispuni želju i da sve što dotakne postane zlato, jer je bio opčinjen ovim metalom. Budući da su mu se tako i hrana i piće pretvarali u zlato, umalo nije umro od gladi. Spasao se kupanjem u reci Paktol i od tada postoje zlatonosne reke.
No comments:
Post a Comment